Zanzibar sa decom

Za Zanzibar smo se odlučili jer nije bilo mnogo opcija. Iz nekog razloga mi nikad nije bio pri vrhu liste željenih destinacija. Činjenica da za ovaj put ne treba ni PCR test, niti bilo kave vakcine je učinila da se opredelimo za ovu destinaciju. Nikad teže nisam napisala blog, jer je put bio baš sadržajan, ali sada je tu pred vama.

Da li je u pitanju porodična destinacija?

Put do tamo je mnogo dug i naporan, posebno jer smo morali da nosimo maske i vizire tokom letova. Leteli smo preko Dohe. Sve osim puta je za porodice zaista idelno. Od toga da će se deca susresti sa novom kulturom i drugačijim načinom života. Ljudi su tamo veoma otvoreni. Sofija je stekla drugare kako u hotelu, tako i na plažama. Uzdam se u to da će više ceniti sve što ima i da će postati svesna toga da neke stvari koje mi podrazumevamo drugim ljudima nisu zagarantovane (struja, voda, garderoba i obuča, pa i hrana). Upoznala je egzotične životinjske vrste i družila se sa majmunima, džinovskim  kornjačama, morskim zvezdama, delfinima, ribicama. Saznali smo kako izgledaju, kakvog su ukusa i gde rastu brojne biljke tokom ture začina. Kupali smo se na predivnim plažama, izležavali se na plažnim visećim krevetima i uživali u zaista fantastičnoj hrani. Mislim da je za ovo putovanje 10 dana minimum kako bi se upoznalo najbolje od ostrva, a opet imalo dovoljno vremena za odmor. Sve to je koštalo manje od bilo koje druge tropske destinacije na kojoj smo do sada bili, tako da ako mene pitate topla preporuka.

COVID 19 situacija

Predsednik Tanzanije je poslao na testiranje uzorke uzete sa nekoliko različitih biljnih i životinjskih vrsta i papaja i koza su bili pozitivni na koronu. Nakon tih rezultata je rešio da je ekonomija važjina od korone i da će otvoriti granice. U prevodu situacija je takva da se tamo svi ponašaju kao da virus ne postoji. Ne nose se maske, ne priča se o tome. Morate biti svesni da tamo nema nikakvih preventivnih mera uopšte. Ja ne čuh nikog da se zakašljao i generalno ljudi žive normalno, kao da se ništa čudno ne dešava. PCR nije potreban za ulazak u zemlju.

Prvi utisci

   Odmah nakon sletanja nas je zapuhnuo vreo, tropski vazduh. Došli smo do terminala koji izgleda kao loša autobuska stanica i već tu shvatili da pored toga što je vreme da poskidamo sve što možemo sa sebe od garderobe, možemo da skinemo i maske. Put od aerodroma do hotela je loš, a prizori koji se mogu videti su od malih, siromašnih kuća bez struje i vode, preko pijaca i prodavnica do predivnih šuma sa tropskim rastinjem. Stigavši u hotel Khulala Ocean Blue smo prvo primetili koliko je sve puno šarenog cveća i palmi i kako su glavni krovovi od trske. Smestili smo se u svoj bungalov i obzirom da su nam rekli da je u toku oseka, ali da voda polako nadolazi, rešismo da se bacimo u bazen. Deci smo stavili mišiće i pustili ih da uzivaju oko nas, a mi automatski zauzesmo pozicije za šankom u bazenu i poručismo 2 Kilimandžaro piva. Pred nama su palme i more. U datom trenutku teram Ivana da me uštine, jer ne mogu da verujem da smo tu gde jesmo i da je sve mnogo lepše nego što sam se nadala u najluđim snovima. Ćaskamo sa konobarem čije ime je Baraka. Kaže nam na srpskom: “Ja sam Baraka, kod vas se kaže Šupa”. Presimpatičan je i nudi nam da nam donese ručak iz restorana na bazen. Kaže da možemo da jedemo i tu i na plaži, gde god želimo. Poručujemo klopu koja veoma brzo stiže i sad već mislim da sam u raju ili da haluciniram. Sa svih strana sam čula da je na Zanzibaru sve pole, pole (polako, polako) i da se sve baš dugo čeka, ali u našem hotelu zaista nije bilo tako. Nakon što smo se i mi i klinci najeli ribe i morskih plodova prešli smo na plažu. U pitanju je Paje plaža. Voda je već bila tu i nismo mogli da verujemo koliko je topla. Pesak je kao brašno, voda tirkizna. Jedina zamerkica je što je bilo malo morske trave, ali ne znam da li to ima svrhe spominjati. Posle kupanjca smo se bacili na veliki plažni ljuljaška krevet ispod palmi i svo četvoro zaspali ko klade.

Izleti

Seoska škola, peščani sprud i Kae Beach

   Već prvog narednog dana smo imali isplanirane izlete. Na recepciji nas je čekala dala dala. To je lokalni vid prevoza. Kamion u čiju se prikolicu potrpa baš dosta ljudi. Vukša i ja dobijamo mesto u kabini sa vozačem, a ostatak ekipe se trucka pozadi. Prvo stajanje je u školi u našem selu Paje. Vodič nas je upozorio da su zaista vrlo siromašni, ali da je to njihov svakodnevni život i da su oni srećni i bez podova, prozora, često bez papuča i u prilično lošim uslovima. Svi do jednog nose uniforme i svaka škola ima uniforme za sebe. Deca su nam otpevala nekoliko pesmica, pa nas je jedan od učitelja sproveo kroz školu. Uslovi su zaista loši, obrazovni sistem tragičan, ali deca ko deca, srećna, razigrana, vesela. Dopalo mi se što su ljudi iz naše agencije insistirali na tome da se ne ponašamo kao da smo došli u ljudski zoo vrt, već da budemo prema deci normalni, da predamo poklone učiteljici i da se ne fotkamo pojedinačno sa decom. Mislim da je korektno da imamo poštovanja prema ljudima i mestima na našim putovanjima i da ljude treba tretirati ravnopravno svuda i uvek.

Posle posete školi idemo do plaže na kojoj se nalazi čuveni restoran The Rock. Oseka je, pa ne izgleda toliko zanimljivo, ali to u ovom trenutku i nije predmet našeg interesovanja. Upadamo u čamce i idemo ka peščanom sprudu. Na sred tirkiznog plavetnila okeana se iskrcavamo na malo peščano ostrvo. Sofiji je odmah nakon izlaska iz čamca neka ruskinja pokazala veliku crvenu morsku zvezdu. Ajoj, kakvo je to uzbuđenje bilo. One izgledaju potpuno nestvarno lepo. Nekoliko klinaca lokalnih se igraju tako što uskaču u vodu uz salto i ti skokovi u kombinaciji sa belim peskom i tirkiznom vodom izgledaju spektakularno. Kad smo se iskupali nastavili smo dalje ka nekom mestu odakle je vozač camaca krenuo da vadi morske zvezde, baš dosta morskih raznobojnih zvezda. Bilo je žutih, crvenih, sivih i braon. Izgledaju prelepo, velike su i nekako su dosta čvrste. Kasnije sam saznala da ih ne bi trebalo dirati uopšte.

Nakon toga vratili smo se do obale i dala dalom otišli na Kae Beach. U pitanju je po meni ultimativni plažni bar, sa visećim krevetima, opuštenom atmosferom i sjajnom klopom. Tu smo proveli celo popodne. Mi smo da bi klinci odspavali legli na ležaljke u hladu, malo dalje od centralnog bara. Ovo nije običan plažni bar, već mesto gde je u centru bar, oko njega viseći kreveti, a okolo još dosta stolova i ležaljki, palme na sve strane, sjajna muzika i neka predivno umirujuća atmosfera. Pred zalazak sunca došlo je dosta ljudi i ubrzo nakon što se sve popunilo počeo je performans. Zapalili su vatru i napravili improvizovan plesni podijum. Tu je bilo svega, od plesa, preko akrobacija pa do limba. Sofija je đuskala pored scene, kada je akrobata na monociklu podigao i stavio na svoja ramena i tako sa njom nastavio da vozi monocikl. To njeno oduševljenje je teško opisati. Do kraja nastupa je učestvovala u svakoj tačci i ludo se zabavila. Nakon što je šou završen, atmosfera se primirila i uz pucketanje vatre na plaži smo uživali u zalasku sunca. Na kraju dana imala sam samo jedan utisak, a to je da je ovo bio jedan od boljih dana i da će teško biti nadmašen.

Stone Town

Narednih dana je ipak bilo još bolje. Sledeći obilazak nam je bio Stone Town, glavni grad koji je pod zaštitom UNESCO-a. Grad mi se i dopao i nije. Dobar je za kupovinu i bleju u nekim malo boljim hotelskim restoranima. Značajne i možda najrazličitije stanice od naše svakodnevnice su pijaca sa egzotičnim voćem i ribom koja baš dosta smrdi i Muzej ropstva.

   Ono što je meni bilo najlepše je izlet na Prison Island na kome se mogu videti i džinovske aldabra kornjače. Taj deo sa kornjačama je u šumici u hladu. Nije mnogo veliko, kao što sam zamišljala. Kornjače su se našle ovde tako što ih je guverner Sejšla poslao kao poklon Zanzibaru. Deca su ih sasvim slobodno hranila. Jedna za malo da ćapi Vukšin prst. Postoji i deo sa bebama kornjačonima, što je Sofiji bilo posebno zabavno.

Nakon Prison Islanda smo vreme proveli na plaži, gde smo se prvi put susreli sa time da na Zanzibaru svi izađu predveče na plaže i tu su dok ne padne mrak. Tada se mogu videti različite sportske i plesne aktivnosti muškog dela populacije, dečica kako se nadigravaju kao i mame u šetnjama sa decom. Neverovatno je koliko im deca imaju fantastične fizičke predispozicije. Oni sa lakoćom izvode salto unazad, unapred, razne akrobacije i pritom ne izgleda kao da se mnogo zamaraju. Prava je uživancija gledati ih kako se nadmeću ko će bolje izvesti gimnastičarske pokrete. Za kraj dana smo klopali na noćnom marketu. Decu nismo tamo hranili. Niko ne moze da vam garantuje za zdravstvene i higijenske standarde te hrane na noćnom marketu.

Kendwa plaža i farma začina

   Na putu ka Kendwa plaži smo svratili na farmu začina. Taj izlet je sigurno najedukativnije i najinteresantnije iskustvo na Zanzibaru. Krene se u šetnju kroz šumu i vodič i njegov pomoćnik pričaju o svakoj biljci na koju naiđemo. Probali smo neke voćne vrste prvi put, videli kako raste biber, vanila, ananas, cimet, kafa i brojne druge vrste. Šminkali smo se bobicama koje rastu na drvetu. Uživali smo u bogatim bojama, mirisima i ukusima. Pred kraj ture neki lik se pentrao na ogromnu palmu i odozgo nam bacao kokose za celu grupu. Svi smo dobili krune od palminog lišća, a devojke su na krunama imale cvetove hibiskusa. Za kraj smo dobili ozbiljnu gozbu od najsočnijih i najrazličitijih voćki.

   Posle farme smo produžili na čuvenu Kendwa plažu. Ona se nalazi na severu ostrva. Plaže tamo su strmije i oseka se skoro i ne oseti. Voda je savršeno tirkizna, plaža stvarno fantastična. Rezort u kome smo bili se zove Sunset Kendwa. Ležaljke pod palmama uz plažu, vrhunski ručak tu na plaži i kupanjac pred nosom su bili idealna kombinacija za ovaj dan. Pred kraj dana je Masai ratnik prišao Sofiji koja je ležala u ležaljci od kanapa između palmi i ljuljao je i učio Swahili jezik. Kakav doživljaj, mislim da ću tu scenu prepričavati i unucima. On visok, lep, snažan maldić, egzotičnog izgleda u crvenim maramama, sa gomilom nakita na rukama i oko vrata i žutim florescentnim papučama i Sofija u žutom kupaćem na mrežastoj ležaljci su bili presimpatičan sudar dva različita sveta. Zalazak sunca na ovoj plaži ne magija. Mislim da smo tu doživeli najlepši zalazak na ovom putovanju. Ono što je mana Kendwa plaže su gužve. Cela obala je u rezortima i sada nije bilo mnogo strašno zbog korone, ali generalno tu bude bas mnogo ljudi.

Delfini i Jozani šuma

   Naredni izlet je trebalo da bude ronjenje sa delfinima u selu Kizimkazi. Samo selo je ribarsko i kad se stigne rano ujutru sve smrdi na ribu, što deci nije baš bilo potaman. Ovaj izlet mi se od svega najmanje dopao. Najčešće to izgleda tako što ribari izvezu grupe turista na mesta gde se često rano ujutru pojavljuju jata delfina. Kada uoče delfine ljudi pouskaču u vodu i plivaju sa njima. U realnosti je meni to izgledalo kao jurnjava za nesrećnim delfinima koji beže, zatim mnogo čamaca koji opkruže delfine i onda ljudi pouskaču u vodu da bi kao plavali sa njima. Bilo mi je lepo da vidim delfine kako plivaju i skaču iz vode, ali ta jurnjava za njima i oko njih mi je bila malo upitna. Plus tog dana i nismo imali sreće pa nije bilo velikih jata delfina, već više po dva do tri za kojima su čamci jurili. Nakon vožnje se doručkuje u lokalnoj neuglednoj kafani, ali klopa je sjajna.

Na putu ka hotelu se opciono obilazila Jozani šuma, jedini nacionalni park na Zanzibaru. Naravno da smo krenuli da vidimo endemske crvene Colobus majmune u prirodnom staništu. Već na parkingu se pojavilo par njih. Vodič nas je vodao utabanim stazama i videli smo čitave porodice. Zanimljivo je da Colobus majmune lokalci ne vole jer smatraju da njihovo prisustvo i blizina donosi nesreću. Vukša nam se u nekom trenutku unervozio i rasplakao, pa smo se nas četvoro vratili do bara kod info centra. Tu smo posedeli malo sa nekom lokalnom porodicom sa klincem. Info centar je veoma simpatičan, skorz u safari fazonu. Nakon povratka grupe smo nastavili zajedno ka šumi mangruva. Razgranato korenje ovog drveća nad vodom veoma neobično izgleda. Drvenom stazom koja je iznad vode se ide kroz džunglu. Simpatično za videti skroz. Ostatak dana smo proveli uživajući na našoj plaži.

   Uveče smo imali organizovan Masai ples u hotelu. Masai je narod živi na jugu Kenije i severu Tanzanije. Muškarci su ratnici, visoki i zgodni, nose karirane crvene ili plave marame i tumaraju savanom u potrazi za pašnjacima za ispašu stoke. Poznati su po tome da piju krv svojih životinja i da ubijaju lavove kao deo obreda prelaska dečaka u ratnika. Na Zanzibar najčešće dolaze mladići kako bi zaradili novac, kupili krave i time bili u situaciji da se ožene. Mnogi od njih su zaposleni kao obezbeđenje u hotelima, jer su strancima zanimljivi kao pojave, a fantastični su čuvari jer kad se zakačiš sa jednim Masaijem, zakačio si se sa celom zajednicom. Veliki broj Masaia luta plažama i prodaje nakit i suvenire koje sami prave. Sofija je uživala u kupovini raznih đinđuva i igračkica na plaži od njih, ali nam je bilo smešno kad smo shvatili da ih ona vidi jednostavno kao prodavce, a ni malo kao ratnike. Šetaju sa mobilnim telefonima i brzim naočarima za sunce, pa izgledaju pomalo kao sudar dva različita sveta. Veoma su siromašni i stanovnici Zanzibara ih smatraju građanima drugog reda. Te noći su izveli svoj tradicionalni adumu ples, skačući veoma visoko. Ne postoje instrumenti, već oni sami proizvode neke specifične zvuke. Zanimljivo je da je vođa cele grupe koja je nastupala za razliku od ostalih prilično dobro uhranjen, čak ima stomačić.

Dongwe plaža i The Rock

   Naredni izletni dan je bio plažni. Prvo smo došli na Dongwe plažu, divnu, mirnu i divlju. Tu možete da izaberete da budete potpuno sami ili da posetite neki od odmarališta. Mi smo odabrali Dongwe Club. Ovo mesto nazivaju Maldivi Zanzibara, zbog restorana koji je kao sojenica na vodi. U pitanju je all inclusive  resort i mimo ove situacije se dnevni boravak ovde pozamašno naplaćuje. Trenutno je moguće provesti vreme ovde uz konzumaciju pića bukvalno. Inače u okviru ovog odmarališta postoji divan, veliki bazen sa slanom vodom, što je na Zanzibaru retkost. Raj za klince.

   Popodne smo otišli do čuvenog restorana The Rock. Ni zakazivanje nije bilo neophodno, zbog Covid situacije, a inače se ovo mesto mora rezervisati dosta unapred. Cene u ovom restoranu su visoke u odnosu na ostatak Zanzibara, ali recimo za nijansu više od beogradskih. Mi smo se opredelili da dan ipak provedemo u Upendo odmaralištu. To je takođe lepo mesto sa pogledom na The Rock. Zauzeli smo krevet pored bazena i tu proveli ostatak dana. Klopa im je bila ukusna, ali su porcije premale. Nigde na Zanzibaru nismo naišli na tako oskudan obrok.

Blue Safari

   Blue Safari je celodnevni izlet u tirkizne plave nijanse Zanzibarskih oaza na vodi. Na čemcima se vozi u jednom smeru oko sat vremena. Prvo smo išli u plavu lagunu, mirnu lagunu sa dosta Mangruva okolini i specifičnih stena na sredini. Tu smo imali prilike da se fino isplivamo, jer smo bili jedini brod u laguni. Posle toga se ode na peščani sprud na kome je organizovan voćni predah. Sledeća stanica je ostrvo na kome je veoma egzotičan ručak. Služe sveže jastoge, tunu, lignje, škampe. Sve je zaista preukusno. Nakon klope valja obići tezge na ostrvu. Posle Stone Town-a ovde je najbolji izbor za kupovinu suvenira, garderobe i dr. U povratku se svraća na ronjenje sa ribicama. To je Sofiji bio bas zabavan doživljaj. Mislim prvo smo se malo borili sa njom da uđe u vodu, ali kad je pristala bila je presrećna. Biće ronilac od nje jednog dana, ljubi majka.

Coral Rock hotel

   Coral Rock hotel nam je delovao zanimljivo, a nije bio po planu agencije, pa smo sami organizovali da tamo. U pitanju je presimpatično mesto koje nazivaju Zanzibarskim Balijem,  divno dizajniran, opušten prostor iznad plaže. Imaju bazenče, lepe ljuljaške i plažne krevete. Tu smo popili najbolju kafu na ostrvu i jeli pastu sa krabom koja je nešto najukusnije što smo probali na ovom odmoru.

Jambiani

Nama je let nazad pomeren za jedan dan, pa su nas nekoliko ljudi iz agencije pitali da li bismo tu poslednju noć proveli u jednom drugom hotelu. Svi smo pristali kad smo videli šta nude. U pitanju Kupaga Villas Boutique Hotel na plaži Jambiani. Ovo je manji hotel, ali toliko predivan da smo bili prezadiovoljni. Sve je bukvalno na plaži. Čim izađeš iz apartmana na pesku si. U centralnom delu je bazen. Iza njega recepcija sa zavesom od školjki i Masai recepcionerom. Ovo mesto nam je bilo bukvalno šlag na torti. Zanzibarkoviću sjajno si se pokazao!

Šta treba znati pre puta

• Struja- Utičnice su kao u Velikoj Britaniji, potreban je adapter sa tri kraka.
• Od novca je najbolje poneti dolare, novčanice treba da budu novije od 2009. God.
• Vakcine nisu neophodne. Malarija je na Zanzibaru dosta retka. U svakom slučaju je dobro imati repelent. Tokom našeg boravka stvarno nije bilo komaraca. Čistačice su svake večeri prskale sobe sredstvom protiv komaraca.
• Plima i oseka se smenjuju dva puta dnevno. Vreme kada voda odlazi i kada nadolazi se tačno zna svakog dana, pa se na osnovu toga mogu praviti planovi aktivnosti. Postoji dosta sajtova na kojim se moze videti tačno vremekad je voda najviša, a kad najniža za svaku lokaciju.
• Lepo je da ponesete školski pribor, igračke, slatkiše za decu. Vaše malo njima stvarno znači.
• Viza košta 50$ i plaća se na aerodromu.
• Kada otići- Sezona tamo traje čitave godine. Zbog blizine Ekvatora temperature su oko 30 stepeni cele godine i dan i noć traju okvirno po 12h.
• Vera- Većina stanovnika Zanzibara je muslimanske veroispovesti.
• Bezbednost- Nama je odao utisak bezbedne destinacije preko dana. Uveče se ne preporučuje izlazak iz odmarališta.

Naši ljudi sa Zanzibara

Mi generalno retko putujemo sa preko agencija, a jedan od razloga za to je što ne volimo da se prilagođavamo ikome na odmoru, a takođe ne volimo da ikoga opterećujemo. Kako putujemo sa decom, trudimo se da ne budemo u situaciji da smo smetnja. Međutim ova naša grupa se sastojala od trideset najrazličitijih putnika, ali su nekako svi bili prekrasni ljudi. Pošto smo putovali početkom decembra, u sred onog najluđeg haosa, pitali smo se ko su ti ljudi koji u ovo doba idu na Zanzibar. Ispostavilo se da su to putnici u duši. Čini mi se da bih o svakom ponaosob mogla poseban tekst da napišem, a proveli smo samo 10 dana zajedno.

Moram da izdvojim jedan trenutak koji me je skroz oduševio. Bračni par, divni ljud iz Pirota, malo mlađi od naših roditelja. Pred kraj puta nam ispričaju da ih je na ovaj put poslao sin, klinac od 19 godina. Dečko je YouTube-r, zove se Investor i uči ljude kako da zarađuju preko neta. Dečko koji je u 19 godini procenio da je vreme da priušti svojim roditeljima jedno ovakvo iskustvo. Baš me je navelo na razmišljanje o tome kakav je to momak i kakvi su to roditelji.

Još jedna inspirativna priča. Doktorka  Mirjana Stanković, pedijatar iz Jagodine, trenutno živi i radi u Omanu. Suprug i deca su joj u Jagodini. Ne mogu zbog cele situacije da se sastave ni u Srbiji ni u Omanu. Ljudi pronalaze idealno rešenje i nalaze se na Zanzibaru. Žena inače vodi blog i ono što je meni najzanimljivije ima virtuelnu pedijatrijsku ordinaciju, tako da zlu ne trebalo. Inače proverila sam iz pouzdanih izvora iz Jagodine, kažu da je sjajan pedijatar.

Ova naša priča ne bi bila kompletna kada ne bih ispričala priču o deci sa Jambiani plaže. Da se razumemo, došla sam na Zanzibar da se odmorim, ne da promenim svet (posebno ne njihov svet u kome su oni sasvim srećni). Spremila sam se na to da su jako siromašni i da im štošta fali. Na svakoj plaži predveče deca izađu da se igraju i Sofija se dosta često privaljivala različitim ekipama. Bilo mi je najvažnije da vidim da dečica međusobno ne prave nikakve razlike. Pred sam kraj odmora na Jambijaniju bude neka ekipa preslatka sa najmlađim od njih koji mi se odmah ugurao u krilo. Ljudi moji, to dete je u pocepanoj, kratkoj majci, sa najtužnijim očima na svetu mi se uvukao pod kožu za samo par minuta. Ima dva starija brata, najveća je maza na svetu i sve što traži je ljubav. On se toliko mazio i grlio, da je to neverovatno. Srce mi se stegne kad pomislim na trenutak kada sam donela tu kokos iz koga sam popila gutljaj vode. Stariji brat nakon što je video da ne pijem, niti imam interesovanja za kokos me pita jel može da uzme. Naravno da može, ali mi je u glavi da kokose i voćke generalno imaju. Oni su podelili onu vodu, pocepali kokos i vrlo gladno pojeli unutrašnjost. To mi je najstrašnija scena sa ovog puta. Naravno da smo im kupili u hotelu obroke i doneli, ali ne mogu da budem imuna na gladnu decu. Naredni dan smo u dobroj meri proveli sa njima na plaži. Vukša se malo bunio zbog mog zanzibarskog mazuljka, ali je prebrodio nekako.

Bitni momenti za nas

Vukši je nikao zubić i počeo je da pliva sa mišićima. Sofija je plivala sa štapom od sunđera bez mišića. Mali koraci za čovečanstvo, ali veliki za Ajdačiće.