Spa vikend na Kopaoniku
Da je Kopaonik za nas posebna planina govori činjenica da nam je ovo treći put ove godine da idemo tamo. Našli smo odličnu promo ponudu na sajtu wellness-spa.rs i rešili da provedemo produženi vikend u spa hotelu Kraljevi Čardaci. Prvi put nismo smešteni u centru već u vikend naselju, pa nam je od starta zanimljivo iskustvo. Dolazimo u hotel u četvrtak, taman na vreme da se raspakujemo i upadnemo na večeru. Švedski sto, ljubazno osoblje i Sofija koja jede već su više nego dovoljni da izmame osmeh. Posle klope idemo u spa deo. Dečji spa je odvojen od onog za odrasle, što je skroz divno, jer na dečjem delu klinci mogu da lude i da se zabavljaju međusobno. Roditelji imaju tada priliku da se na smenu iskradu i odu u deo za odrasle gde postoji veliki bazen sa đakuzijem, suna, tursko kupatilo, slana soba i soba za relaksaciju. Posle kupanjca smo shvatili da je skoro 9 sati i da smo zakasnili za animatore, a i za igraonicu i obećavamo Sofiji da ćemo sutra ostati u hotelu čitav dan i da će sve stići.
Sutradan zaista provodimo ceo dan u hotelskom kompleksu. Posle doručka odlazimo na bazen, pa malo do igraonice, pa spavanjac i nova tura: bazen, igraonica i večera. Tokom dana je već upoznala mnoge drugarice i drugare. Ispostavilo se sa je ovo skroz porodičan hotel i da 90% gostiju čine porodice sa decom, pa je sve podređeno takvim potrebama. Uveče smo otišli na animaciju za klince sa temom dramska sekcija, ali to Sofiji nešto nije bilo mnogo interesantno. U 21h smo svo troje spavali. 🙂
U subotu nam je bilo u planu da dođemo do centra. Hotel Kraljevi Čardaci nudi kombi prevoz do centa i nazad, kao i šetačku turu sa animatorima. Mi smo išli samostalno, jer nisam želela da zbog trudnoće i moje trenutne usporenosti kočim grupu. Prva stanica je bio bob na šinama i pomalo sam brinula da se Sofija ne uplaši i da nije previše mala za adrenalinsku vožnju. Ona je oduševljeno gledala u ljude koji se spuštaju i bez problema sela sa tatom. Popela sam se na neki mostić da ih vidim kad budu stizali. Čula sam glasno kikotanje i znala da je to moje dete. Bila je oduševljena i naravno htela je ponovo. Ipak smo otišli na žičaru i krenuli ka Pančićevom vrhu. Njoj vižnja žičarom nije novina, tako da je to prošlo vrlo glatko. Najzabavnije joj je bilo kad je bila iznad drveća, znači skroz visoko. Na vrhu je spazila dvogled, pa je to bila glavna zanimacija. Odozgo je stvarno divan pogled, na koju god stranu da se okreneš. Nakon što smo naodmarali oči krenuli smo do dole, pustili dete da se izigra na igralištu i nakon toka se zaputili ka čuvenom Skituljku na omiljenu nam pitu sa borovnicama.
U Rtnju nam rekoše da gore nema nikog, jer su svi u borovnicama. Šmrc! Malo smo odmorili i nastavili ka Orlovim stenama. Do njih se dolazi tako što se preko puta Srebrenca parkira auto i krene finom, ne mnogo napornom stazom. Treba povesti malo više računa o deci, jer se na kraju šeta uz sam greben. Pogled na istočne obronke planine je prelep, a stene doprinose dramatičnosti scene. Mnogo volimo ovde da dođemo, jer je zaista divan kontrast između belih stena i četinara okolo. Inače u blizini je i polazna tačka za paraglajding vožnje, tako da se često odatle vide i glajderi dok krstare nebom.
Po povratku u hotel smo opet otišli na kupanjac. Sofija se već sprijateljila sa decom i opustila se dovoljno da sama pliva i u dubokom bazenu. Uveče je na terasi hotela bila svirka. To smo iskoristili da se posle večere još dodatno izmori. Ona i gomila druge dece su se pošteno izđuskali ispred bine, tako da se u sobi samo srušila od umora.
Naredni dan je dan za povratak kući. Posle doručka smo se izkupali na bazenu. Posle kupanjca, dok je tata iznosio stvari, nas dve smo provele još neko vreme u igraonici. Sumiramo utiske iz hotela i vrlo smo zadovoljni. Lep je smeštaj, hrana je izuzetna, sadržaji su odlični i vrlo prilagođeni porodicama sa decom. Mnogo je dece u hotelu i Sofija je stekla nova i draga poznanstva. Žao nam je samo što smo bili u periodu kada se gradio drugi bazen na otvorenom, pa je čitav taj deo bio pod rekonstrukcijom. Verujem da kada to bude završeno treba doći ponovo i testirati i taj sadržaj.
Nakon što smo napustili hotel odvezli smo se do centra i krenuli u šetnju kroz šumu trim stazom koja ide od Suvog rudišta (kod baze Slijališta Srbije) do vrha Mašinca, tj. do krivine na crvenoj Dubokoj. Kad smo se umorili razapeli smo ležaljku između dva drveta i uživali u šumskim mirisima i zvucima. Posle nekog vremena naišla je još jedna porodica sa dve devojčice. Starija je uskočila kod Sofije u ležaljku, a mlađoj se nije preterano svidela ljulja, pa je sa bezbedne distance podržavala. Baš nam je lepo proteklo vreme, ali je trebalo već poći u pravcu kuće. Opredelili smo se za teži put, preko Jošaničke banje, da bismo svratili do kafane Jerinin grad ispod tvrđave Maglič. Njihova jagnjetina ispod sača je nešto što se ne propušta i usput idealan način da se završi ovako idealan produženi vikend na Kopu.