Kusko, Peru sa detetom
Dobro došli u nastavak priče o Peruu. Ukoliko vam je prvi deo bio interesantan, verujem da ćete uživati čitajući priču o Kusku.
Dolazak u Kusko
Voz je iz Aguas Calientes do Kuska je izgledao vrhunski. Služili su ozbiljno dobar obrok posle koga su zaposleni organizovali modnu reviju na kojoj su izlagali proizvode od vune beba alpake. Na kraju smo prisustvovali tradicionalnom Sakra plesu. Čim smo se približili Kusku osetili smo malaksalost i blagu glavobolju. Verovatno nas je popustila euforija i uzbuđenje koje smo imali nekoliko predhodnih dana i počinjemo da osećamo prve znake umora i iscrpljenosti, kako od puta i promene vremenske zone, tako i od same nadmorske visine. Trebamo dodati i činjenicu da smo svega pre nekoliko dana doputovali iz New York-a koji je gotovo u nivou mora, tačnije na 10 m nadmorske visine. Nekako se osećamo preumorno, a srećom Sofija uveliko spava. Taksijem smo došli do hotela, ali smo morali da se popnemo uz neke stepenice do samog ulaza. To nam je baš teško palo. Jako čudan osećaj i ako smo već četiri puna dana u Peruu, nismo se potpuno adaptirali na nadmorsku visinu, čak se osećamo značajno lošije nego predhodnih dana. U samom centru grada nam je smeštaj. Videli smo da je napolju u toku neko dešavanje. Smestili smo se i rešili da ostanemo u sobi, jedva nam je ostalo snage da se spremimo za spavanje. Grad Kusko se nalazi na preko 3300 m nadmorske visine, što i ne bi bio problem da smo imali vremena za duže prilagođavanje na boravak na ovoj visini. Ovako po prvi put u životu osećamo znake visinske bolesti. Brzo se umaramo, pospani smo i boli nas glava. Sve se to rešilo već narednog dana, tako što smo pili dosta čaja od koke i generalno malo usporili.
Festival Inti Raymi u Kusku
Sledećeg jutra saznajemo da je u toku Festival u čast boga Sunca- Inti Raymi. Reke ljudi se slivaju na Plazu del Armas. Vojna lica, predstavnici vlade kao i građani koji dolaze na festival oblače svoju najlepšu šarenu nošnju ili makar samo pončo i nose najbolje oružje, instrumente, kape i razne rekvizite za nastupe. Ulične parade na ulacama Kuska traju danima. Predivne su scene u kojima se žene u šarenim suknjama vrte po ulicama. Ogromna je gužva, ali su svi veoma nasmejani i srdačni. Prilaze nam majke i bake sa klincima i hoće da se slikaju sa Sofijom. U centralnom delu trga nam prilazi jedan par i obraća nam se ponaški. Ljudi su iz Rijeke, žive u Irskoj i trenutno su na jednom dugom i ozbiljnom proputovanju po Južnoj Americi. Divni, pozitivni, nasmejani ljudi, baš nam je bilo milo što smo na njih naleteli. Dogovaramo se da sutradan popijemo kafu zajedno. Šetamo se po gradu uzduž i popreko, obilazimo pijace, jedemo meso alpake. Pijemo dosta čaja od koke, jer nam pomaže da bolje podnesemo visinu Kuska. Sofija češće spava, Ergo nosiljka je spas. Osim tog spavanja kod nje ne zapažamo druge simptome, dajemo joj dosta tečnosti, apetit ima, pogotovo ako su slatkiši u pitanju.
Sutradan idemo sa novim drugarima na kafu i kolače. Sličnih smo godina i interesovanja. Oni rade ono o čemu mi maštamo, a to je šestomesečno švrćkanje po Južnoj Americi, gde god im se prohte. Mi smo im vetar u ledja da se može putovati i sa detetom. Super smo se ispričali, kao da se 300 godina znamo a kako i ne bi kada nam je zajedničko interesovanje avantura. Dogovorili smo se da se vidimo i na Balkanu. Mi ostatak dana provodimo u jednom restoranu na spratu zgrade na Plazi del Armas. Uživamo u paradi koja je odmah ispod našeg prozora i u pogledu na ceo trg. Na kraju smo kupili još par suvenira, slikali se sa tetama u nošnji i bebama alpaka i otišli na spavanjac. Zadnji dan lagano šetamo po već poznatim ulicama, upijamo boje i mirise i polako se se spremamo za povratak. Pred nama je bio ozbiljno dug let nazad. Putovanje nam je lagano palo jer smo premotavali slike od predhodnih dana u neverici da smo sve to zaista doživeli. Dvoje roditelja iz Srbije sa detetom mlađim od dve godine su uspeli da odu na jedno ovako egzotično putovanje, na destinaciju o kojoj su godinama maštali i sve se završilo prilično dobro, bolje od ovoga nismo mogli ni da zamislimo.
Ukoliko vas zanima šta mi pakujemo u ručni prtljag kada letimo sa Sofijom pročitajte tekst ovde.
