Krakov sa decom
Nakon što je stigao Vukšin pasoš rešili smo da sredinom decembra odemo negde gde se oseća lepa božićna atmosfera, a gde nije prevelika gužva. Opredelili smo se da prvo bebino putovanje u inostranstvo bude produženi vikend u Krakovu. Išli smo kolima preko Madjarske i Slovačke. U odlasku smo svratili u Slovačku u mesto Orava, čisto da bacimo pogled kako izgleda Oravski zamak. Oduševili smo se i rešili da u povratku obiđemo dve lokacije u Slovačkoj.
Stigli smo uveče u Krakov i kako smo bili umorni od puta, obilazak je odložen za ujutro. Smeštaj nam je bio u centru u blizini trga Matejki. Ogroman tržni centar Galerija Krakovska nam je bio u neposrednoj blizini pa smo veče iskoristili da odvedemo Sofiju do igraonice tamo da se izjuri.
Rynek Glowny
Sutradan smo videli da je tokom noći padala kiša, ali je napolju skoz toplo i bez vetra. To nas mnogo raduje zbog bebca. Obilazimo tvrđavu Barbakan ispred koje dvojica čikica u nošnjama sviraju, pa smo morali da sačekamo da Sofija izđuska turu, zatim glavnu Florijansku ulicu na putu ka trgu Rynek Glowny. Tu se nalazi centralni božićni market. Ima svega, od tradicionalnih kuvanih jela, preko čuvenih poljskih kobasica, grilovanog ovčijeg sira, vrućih napitaka, do slatkiša raznih. Ima i ukrasa, krzna, nakita, suvenira, ma svega. Iznenadila sam se kad sam videla tezgu sa suvenirima iz Kuska (Peru), za koje sam mislila da ih nigde drugde nema. Kasnije sam videla da je Kusko bratski grad Krakova. Posmatramo dok klopamo ljude oko sebe. Nema mnogo gužve na ulicama, nema previše turista, a mnogo je mladih ljudi i porodica sa dečicom. Grad je zaista lepo ukrašen, nekako na meru. Izobilazili smo natenane sve kućice. Sofija je oduševljena ogromnim lizalicama i đumbirko čovečuljcima. Najlepša građevina na trgu je crkva svete Marije sa karakterističnim zvonicima različite visine o kojima kruže razne legende. Hala tkanine je najveća građevina na trgu i to u središnjem delu građevine su tezge sa raznim suvenirima, a ono što je najdominantnije je svakako čuveni baltički ćilibar.
Wawel
Kad nam je bilo dovoljno vreve nastavili smo šetnju put dvorca Wawel, uzdigunutom na istoimenom brdu. Na putu ka njemu se prolazi pored divne crkve Svetog Petra i Pavla. Dvorac je iz 16. veka, kad je bio političko i kulturno srce grada. Danas je svakako jedno od najbitnijih mesta u Poljskoj. Pogled na Vislu, katedrale, muzeje, kraljevske prostorije su svakako nešto najreprezentativnije što ovaj grad nudi. Na glavnom platou je bio Deda Mraz koga se Sofija tada još uvek plašila, pa smo se sklonili sa strane pored jedne makete dvorca, odakle smo imali zaista fenomenalan pogled. U podnožju brda se nalazi i zmajeva pećina, sa statuom zmaja. Zmaja danas ceo Krakov voli i simbol je grada, ali po legendi je u stvari bio užasan, pravio je haos i jeo device, dok ga moćni junak Krakus (po kome je grad dobio ime) nije nadmudrio i pobedio.
Jevrejska četvrt
Posle Wawel-a idemo ka jevrejskoj četvrti. Ovaj deo mi je bio najinteresantniji. Krećemo od trga Plac Nowy. To je sjajno mesto za klopu s nogu, jer je centralni kružni deo trga ustvari gomila različitih kioska sa najrazličitijom hranom. Okolo su tezge sa pločama i starinskim predmetima. Dovoljno je stati sa strane i posmatrati ljude, jer se ovde vidi vrlo reprezentativan primer života u ovom gradu. Od studentarije, preko turista do bakica i dekica koji natenane kafenišu. U ovom kraju se nalazi mnogo zanimljivih kafića i restorana. Mi smo za kaficu odabrali Kafe Cytat, mesto koje izgleda kao najušuškanija biblioteka koju možete da zamislite. Tu u blizini je i most oca Bernateka, sa jedne strane pešački, sa druge biciklistički most, a kroz sredinu lelujaju skulpture akrobata. Ubrzo nakon mosta nailazi se na najlepšu crkvu u Krakovu, crkvu svetog Jozefa na trgu Podgorski, a malo dalje je i čuvena Šindlerova fabrika, koja je danas muzej. Nastavak šetnje je protekao u obilasku jevrejske četvrti, uličnog food truck marketa i za kraj smo rešili da se zgrejemo kod stare sinagoge u restoranu Ariel. To je jedna od čuvenih jevrejskih kafana, poznata po tome što je scena Šindlerove liste snimana ispred, a sam Spilberg sa porodicom i glumačkom ekipom je tu često klopao i odseo u sobama iznad kafane.
Rudnik soli Vjelička
Narednog dana smo krenuli put rudnika soli Vjelička koji je udaljen 10km od Krakova. Tura kroz ovaj impozantan rudnik traje 3h i spušta se izmedju 64 i 135 metara ispod zemlje. To je danas jedna vrlo interesantna znamenitost, koju godišnje poseti oko milion turista. Meni je bila frka da se sa bebom od 2,5 meseca spuštam u rudnik iako su mi kad sam pitala rekli da je skroz bezbedno, nisam se osećala komforno i preskočila sam. Vukša i ja smo ostali u hotelu koji je u sklopu ovog ogromnog kompleksa, dok su Sofija i tata otišli u avanturu koja je Sofijin najjači utisak sa ovog puta. Naravno, u ovu avanturu se ide isključivo sa vodičem. Prvo se dole silazi uskim drvenim stepenicama, pa se obilaze dvorane, kapele od soli, skulpture od soli, muzej rudarstva, slano jezero na dubini od 135m i najimpozantnija dvorana svete Kinge. Tokom tročasovnog obilaska obiđe se manje od 1% prokopanih tunela, ukupna dužina svih tunela pod zemljom je oko 300km i rudnik je i danas aktivan.
Nakon obilaska smo se vratili u Krakov i otišli u Mr. Pancake, popularni restoran sa ludim palačinkama. Sofijina je na primer imala na sebi kinder jaje i roze šećernu penu, punjena nutelom sa komadićima roze kit-keta okolo! Nije bilo ni malo zdravo, ali smo se odlično proveli. Popodne smo opet proveli u jevrejskoj četvrti, a veče ponovo u tržnom centru. Naravno da nismo tamo išli zbog kupovine, već zbog igraonice. Time smo završili sa aktivnostima u Poljskoj. Narednog dana smo krenuli put slovačkih zamkova, ali o tome više u narednom postu.
