Japan
Dolazimo u Zemlju izlazećeg sunca, ostrvsku monarhiju u istočnoj Aziji. Japan je moderna tehnološki vrlo napredna zemlja, ali takođe zemlja koja nudi bogatu tradicionalnu kulturu. Putovanje od jedne tačke do druge je uvek jednostavno i efikasno, bilo da se koriste takozvani metak vozovi ili metro. Neverovatno je što je u Japanu sve savršeno čisto i uređeno, a vrlo je retko naći kantu za smeće na ulici. Nije čudno da vidite na jednom mestu devojke obučene u kimono, zatim najnovije modele svedskih top end dizajnera i Harajuku stil. Ubrzo smo shvatili da je suština u ljudima, koji su toliko uviđajni i ljubazni da je to ponekad delovalo nestvarno. Tamo se živi potpuno drugačije, radi se 12 sati dnevno, vlada red, rad i disciplina. Posle Kine u kojoj je sve grandiozno, na ogromnim površinama, u Japanu se zaista ističe umetnost minijature. Utiska smo da je svaki pedalj maksimalno iskorišćen.
Stigavši u Tokyo smetamo se u tradicionalnu riokan sobu u kojoj se spava na prostirkama na patosu u oblasti Asakusa. Tokio je zaista grad budućnosti. U njemu živi preko 35 miliona ljudi. Grad leži na ogromnom prostranstvu, ali je očigledno da je prostor limitiran. Viđamo gomilu kapsula hotela, zgrada koje izgledaju kao da će eksplodirati od malih stanova, velika je gužva i na ulicama i u metrou u vreme kad se ide i vraća sa posla. Inače postoje dva različita metro sistema. Negde sam počitala da gde god da se nalaziš u Tokiu vrhunska klopa je u najgorem slučaju 300m daleko. Tamo se jede u restoranima koji su usko specijalizovani. Često nude i samo jedno jelo čiju su pripremu doveli do perfekcije generacijama unazad. Zabavno je. Na svakom ćošku su automati koji nude najrazličitija pica, sladolede, slatkiše, odeću, klopu i još svašta nešto. Nedostaje nam još vremena za istraživanje ovog vrlo raznolikog megapolisa, ali moramo dalje.
Sledaća stanica je Kjoto, grad koji je hiljadu godina bio prestonica Japana. Ako želite da vidite tradicionalnu sranu Japana, tu se zaputite. Grad je sačuvao svoj istorijski šarm u više od 2000 hramova, baštama i parkovima i drvenim kućama sa sivim keramičkim krovovima. Gion je oblast koja je najekskluzivnija i najpopularnija Gejša četvrt u Japanu. Do današnjeg dana u mnobrojnim čajđzinicama Gejše zabavljaju goste. To iskustvo košta od 900$ na gore po osobi. Postoji alternativna opcija takozvani Gion korner, turistička varijanta, jednostna predstava koja pokazuje samo obrise pojedinih veština Gejše. Kjoto je zaista predivan i nekako mističan.
Za kraj smo ostavili Osaku. Centralni deo Dontobori izleda kao kad bi te neko spustio u 3D strip. Nenonska svetla, ogromni ekrani, bilbordi, pokretne reklame… Klopa u ovom delu je svet za sebe. Kažu da građani Osake najviše novca troše na hranu i da je to japanski grad koji je najopsednutiji hranom. Klopa je bila ozbiljno prebrutalna. Dobro se jelo i pilo tih dana.
Ne mogu da privedem kraju priču o Japanu, a da ne pomenem čuvene toalete. Fazon je da imate gomilu dugmića koji pokreću razne oblike luksuza u toaletu: greju dasku za wc šolju, puštaju muziku, peru vas sa svih strana na različite načine, suše, mirišu, ispuštaju zvuke koji kamufliraju šta god se dešava u wcu. Mora da se proba da bi se sudilo o tome, naša iskustva su različita.
Toliko za ovaj put.
