Dunavska rivijera- od Požarevca do Kladova

Pisaću vam danas o meni dragim mestima od isključenja sa auto-puta ka Požarevcu do Kladova. Planiram da pratim tok puta i tim redosledom da predstavljam lokacije. O svakoj od ovih tačaka može da se ispriča posebna priča, ali ideja mi je da podelim sa vama predloge i da neka mesta opišem, a sa drugim vam zagolicam maštu.

Ljubičevo

Krenućemo od Ljubičeva, jedne od najstarijih ergela u Srbiji. Knjaz Miloš Obrenović je 1858. godine osnovao ergu u blizini Velike Morave na imanju udaljenom 5km od Požarevca. Njegov sin Mihajlo ergeli daje naziv Ljubičevo po svojoj majci, Ljubici. Ponesite sa sobom nekoliko šargarepa i ako želite ponudite deci da nahrane konjiće. U sklopu ergele je i drveni avantura park gde mališani mogu da se izjure, kafe- suvenirnica za roditeljski predah, kao i teretana na otvorenom sa trim stazom. Predveče je moguće i jahanje za decu.

Viminacium

Viminacium je arheološko nalazište u blizini Kostolca i sledeća je tačka na našoj ruti. Nekadašnja prestonica rimske provincije Gornje Mezije i vojni logor prostire se na 450 hektara zemlje. Procenjuje se da je u gradu živelo 48 hiljada stanovnika, a u njemu su boravile dve legije, legija IV Flavija i legija VII Klaudija. Do sada je istraženo samo 3% ovog antičkog grada. Zanimljivo je da su zidine srednjivekovnog grada Smedereva sazidane od kamena i ruševina iz Viminacijuma. Na lokaciji se mogu videti: Domus Scientiarum Viminacium– naučno istraživački i turistički centar, taverna, mauzolej sa oslikanim grobnicama u kojem je sahranjen rimski imperator Hostilijan, Rimske terme, Amfiteatar sa 12.000 mesta, Mamut park sa ostaticima čuvene mamutice Vike (ovo je klincima omiljeni deo obilaska). Takođe postoji veliki avantura park za decu sa motivima mamuta, kao i igralište. Ulaznice za odrasle su 600din, za decu preko 10 godina 400din, a za decu do 10 godina besplatne. Radno vreme u sezoni je od 9-19h, s tim da zadnja tura polazi u 17h. Na svakih sat vremena polaze organizovani obilasci uz vodiča.

Ako posle obilaska ogladnite preporučujemo da svratite u restoran “Dunavski dragulj” na samoj obali Dunava u predivnom ambijentu i sa odličnom klopom.

Kad ste već tu, ako je leto u toku na 15 minuta udaljenosti je kostolačka plaža Topoljar. U pitanju je Dunavski rukavac sa urđenom plažom, kafe-restoranom, ljuljaškama, klackalicama, toboganima i sportskim terenima.

Ramska tvrđava

Po nаlоgu sultаnа Bајаzitа II 1483. gоdinе tvrđava je podignuta na Dunavu u današnjem selu Ram. Izgradili su je Turci u današnjem obliku na mestu gde je već postojalo utvrdjenje sa idejom da brani područje između Smedereva i Golupca od ugarskih napada. Osnova utvrđenja je pravougaona sa pet kula. Kule su raspoređene u uglovima, tri na istočnom i dve na zapadnom bedemu. U pitanju je prva tvrđava u Srbiji građena za borbu vatrenim oružjem i u njoj se nalaze čak 36 topovskih mesta. U martu 2019. je završena višegodišnja rekonstrulcija tvrđave Ram. Do skoro je dobar deo tvrđave bio zatrpan i u dosta oronulom stanju. Sada je stvarno lep doživljaj obići ovo mesto jer je pogled na Dunav, koji je tu veoma širok zaista posebno iskustvo. Može se prošetati kroz tvrđavu, popeti se na dve kule i čuti priče o zanimljivoj istoriji ovog mesta. Zalazak sunca je ovde nešto što treba doživeti. Ovde postoji skela koja povezuje Ram i Brzu Palanku, pa obilazak tvrđave može da se poveže i sa Vršcem ili Deliblatskom peščarom. Cena ulaznica za tvrđavu je 300din. Radno vreme je svakog dana osim utorka od 11do 19h.

Srebrno jezero

Srebrno jezero je veštačko jezero nastalo izgradnjom dveju brana na rečnom rukavcu na desnoj obali Dunava. Kupalište, dobri restorani, akva park, auto kamp kao i brodovi koji voze do Golibačke tvrđave su dobri razlozi za posetu. Ako ste gladni naša najdraža opcija na jezeru je restoran “Kod Brke”. Na početku je veliko lepo igralište za decu i što se naše Sofije tiče, dalje odatle se i ne mora. Plaza je uređena, postoje tuševi i ponta. Tokom letnjih meseci ovo je jedna od najposećenijih destinacija u ovom delu Srbije.

Manastir Tumane

Manastir Tumane je manastir braničevske eparhije udaljen 9km od Golupca. Izgrađen je u 14. veku i zadužbina je Miloša Obilića. Kažu da se ovde dešavaju čuda zaista ogroman broj pravoslavnih vernika dolaze ovde pre svega radi molitve i sa nammerom da se poklone svetinjama koje se ovde čuvaju: moštima Svetog Zosima Tumanskog i Svetog Jakova Tumanskog i čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Kurskaje koju su ovde doneli ruski monasi. Pored manastira se nalazi i gostionica u kojoj nema cenovnika, već se plaća u skladu sa mogućnostima. Ono što je poseban doživljaj za decu su životinje u mini zoo vrtu poput lami, ponija, koza, emu ptica, paunova i još ponekih egzotičnih vrsta. Nedaleko od manastira putem kroz predivnu šumu se dolazi do još jednog zanimljivog mesta, isposnice Svetog Zosima. Čine je dve pećine u kojima je živeo i molio se Sveti Zosim. Jedna od njih preuređena je u malenu crkvu. Odmah pored je i bigrena akomulacija pored koje protiče i potok. Ono što se prvo primeti kad se priđe manastiru je ogroman parking. Ubrzo shvatite da je mesto zaista krcato i da su gužve ogromne, ali je svakako lepo i zanimljivo mesto.

Tvrđava Golubački grad

Golubački grad je srednjovekovna tvrđava nа desnoj obаli Dunаvа na samom ulazu u Đerdapsku klisuru. Za ovo mesto se vezuje mnogo legendi, a možda je najzanimljivija ona o nastanku imena. Zanimljivo je da je u starim spisima mnogo različitih naziva na različitim jezicima za tvrđavu, ali svako u prevodu ima u osnovi reč golub. Legenda kaže da se turski zapovednik grada zaljubio u prelepu devojku iz kraja, Golubanu. Ona nije želela da uđe u njegov harem i time ga je strašno uvredila. Kaznio je tako što je vezao za stenu na sred Dunava. Devojka je ponosno ostala pri svojoj odluci i tako vezana je preminula. I danas u blizini tvrđave viri stena iz Dunava čije ime je Baba kaj, što znači pokaj se. Kroz tvrđavu je do pre nekoliko godina prolazio magistralni put i kule su bile u dosta lošem stanju. Radovi na obnovi tvrđave su trajali 5 godina i 2019. je zvanično otvorena u novom ruhu. Put je izmešten i izgrađen je tunel. Napravljen je turistički centar sa kafićem gde je zaista lepo popiti kaficu. Tvrđava sada izgleda moćno, jedina zamerka je da joj možda fali malo patine. Da se razumemo, mi smo emotivno vezani za dane kad smo se zarđalim merdevinama pentrali na razrušene kule, kada tvrđava nije bila mnogo zanimljiva, pa smo najčešće bili sami tu, tek bi poneko zastao i malko se prošetao po tvrđavi i okolini. Ono što je činjenica je da je ovako obnovljena i uređena mnogo zanimljivija za posetioce i to je za jedan ovako impozantan objekat savršeno normalno. Radno vreme zavisi od sezone, u letnjim mesecima je od 10:00 do 19:00, s tim da je poslednji ulazak u kompleks u 18:15. Cena ulaznice za prvu zonu koja uključuje i parking je 600 dinara po osobi, maloletna deca ne plaćaju. Prva zona je i jedina dozvoljena za maloletna lica. Još tri zone je moguće obići za koje ulaznica košta 800, odnosno 1200 dinara.

Postoji jedan prelep vidikovac malo iznad tvrdjave pored kamenoloma, ali da biste se popeli gore morate obavestiti rendžere NP Đerdap. Od ove tačke na dalje ako hoćete da planinarite morate se javiti rendžerima na tel. 030/215-00-70 i da platite 250 dinara ulaznicu.

Biciklistička tura Golubac- Ram- Požarevac

Postoji jedna zanimljiva opcija za ljubitelje biciklizma. Iz Beograda, preko Požarevca pa sve do Kladova vozi autobus Arriva sa nosačem za pet bicikli. U zavisnosti od kondicije može se recimo busom do Golupca, pa od autobuske do tvrđave se napravi krug i onda nazad do Velikog Gradišta ili do Požarevca. Cela staza od Golupca do Rama je uz vodu i zaista je divna za vožnju. Autobus saobraća svakog dana, po sledećem redu vožnje:

Beograd 06:00 – Požarevac 7:15 – Veliko Gradište 8:10 – Golubac 8:35 – Donji Milanovac 9:45 – Kladovo 11:00;
Kladovo 16:15 – Donji Milanovac 17:30 – Golubac 18:35 – Veliko Gradište 19:00 – Požarevac 19:50 – Beograd 21:10.

Lepenski Vir

Lepenski Vir je mesto na kome je pre 9.000 godina nastala prva civilizacija u Evropi. Stanovnici Lepenskog Vira, kromanjonci, su se bavili lovom, ribolovom i zemljoradnjom. Ovde su ljudi živeli u naselju u kućama trapezoidnog oblika. Kuće su na sredini imale ognjišta, a oko ognjišta skulpture ribolikih božanstava (motiv po kome je Lepenski Vir poznat u svetu). Sve kuće su bile okrenute ka Dunavu i planini Treskavac (sa rumunske strane). Otkriven je 1965. godine, a 1967. su otkrivene skulpture i šira javnost je shatila važnost otkrića, da bi 1071. prestala iskopavanja i čitavo naselje je izmešteno 30m iznad mesta gde se prvobitno nalazio. Tokom iskopavanja pronađeno je još 7 naselja i 136 objekata, što stambenih, što verskih. Sve je to, osim dela koji je izmešten u muzej, potopljeno izgradnjom Hidroelektrane Đerdap. Danas je Centar za posetioce Lepenski Vir jedan moderan objekat koji zaista vredi posetiti. Ako slučajno pamtite Lepenski Vir sa nekih davnih ekskurzija kao mračno, memljivo mesto, svratite da vidite koliko se stvari mogu promeniti. Radno vreme tokom leta je od 09:00 do 20:00. Cena ulaznice je 500 din. za odrasle, a za decu do 15 godina 120din.

Kanjon Boljetinske reke

Kanjon Boljetinske reke je prvi zaštićen geološki lokalitet na području Đerdapa. Tektonski poremećaji u dalekoj prošlosti ostavili su tragove savijanja, nabiranja i ukrštanja stena. Zidovi klisure su horizontalni slojevi veoma raznobojnih stena. Ovo je sjajno mesto za kratki predah jer je u blizini magistrale, a zavučeno je i prinatno, bez gužve. Da biste se šetali okolnim stazama morate se prijaviti rendžerima NP Đerdap.

Vidikovac Greben

Posle skretanja za Boljetin sa leve strane puta je Boljetinsko brdo. Postoji skretanje ka groblju i tu može da se ostavi auto. Odatle ima oko 2,5 km lagane šetnje sa divnim pogledom na veliku reku do vidikovca Greben. Pred sam kraj staze pogled samo odjednom pukne na obe strane Dunava. Ovo je prelepo mesto na kome možete fino da se osamite. Ovde generalno nismo sretali druge ljude, jer svi uglavnom radije odlaze na Kovilovo ili Ploče, koji su divni, ali najposećeniji.

Kapetan Mišin breg

Kapetan Mišin breg je pre svega restoran i smeštajno domaćinstvo, pa sam razmatrala da li mu je uopšte mesto u ovom tekstu. Ipak ovo mesto je posebno po tome što je autentično, porodično imanje u divnom okruženju, sa pogledom koji puca na Dunav. Deo kompleksa čini i galerija na otvorenom drvenih skulptura i muzej vina. Ovde klopa mora barem dan ranije da se najavi, a obrok je po principu vlaške sofre (nešto kao švedski sto). Moji omiljeni momenti ovde su pohovane koprive i sok od zove. Super je što možete posle klope da dobijete ćilim i da uz čašu vina sa Rajca uživate ispod krošnje u pogledu na Dunav.

Vidikovac Kovilovo

Ako ipak želite da budete aktivni nakon Kapetan Mišinog brega, krenite autom još malo uzbrdo i kod table Kovilovo pre ulaska na stazu možete da se parkirate. Odatle se ide kroz šumu, stazom dužine 1,2km koja je skroz lagana. Ovo je dobra opcija kako za klince, tako i za ljude slabije kondicije. Najveći deo staze je kroz šumu, pa je uvek prijatna opcija. Vidikovac je uređen, postoji drvena terasica, kao i drveni stolovi i klupe. Lepo je mesto za izlet, može da se ponese neka klopica i čitav dan da se provede tu. Sofija voli što ima tu širinu i može da jurca koliko god želi.

Hotel Lepenski Vir

Hotel je napravljen krajem sedamdesetih i dugo je bio stvar prestiža. U Titovo vreme hotel je bio turistički biser, ogroman, sa gomilom sadržaja i na sjajnom mestu. U nekom trenutku je bio dosta zapušten, ali je privatizovan, pa ima daosta pomaka ka starom sjaju. U hotelu su snimani brojni domaci filmovi, kao na primer: Lude godine 3 , Ćao inspektore, Svemirci su krivi za sve, Vampiri su među nama idr.

Kazan vidikovci

Kazan je ono najlepše parče prirode na Dunavu koje viđamo na svim reklama za leto u Srbiji. Na ovom delu Dunav je ujedno i najdublji (90 m) i najuži (180 m). Prvi vidikovac na koji se nailazi je Veliki Štrbac, najviši vrh Đerdapa. Tu se penje do vrha iza koje je bukvalno vertikalna litica. Iza njega je najpopularniji, vidikovac Ploče. Ovo je jedan uređen vidikovac sa terasom koja gleda na Veliki i Mali Kazan. Poslednji u ovom nizu je Mali Štrbac. Sa ovog vrha se vidi stena u kojoj je uklesan lik drevnog dačanskog kralja Decebala, kao i manastir Mrakonija na rumunskoj strani. Ove staze nisu baš sasvim lagane, pa bih preporučila porodicama da im prvo planinarenje ne bude baš npr. na Ploče. Veoma je bitno da se pre planinarenja najavite rendžerima NP Đerdap telefonom ili da svratite u Donji Milanovac u centar za posetioce.

Ukoliko želite lakšu opciju, nastavite putem ka Tekiji sa leve strane puta tri km pre Tekije postoji fenomenalan vidikovac Golo Brdo sa parkingom. Baš je pored puta, pa je zgodan za kraći, usputni predah.

Trajanova tabla

Trajanova tabla je natpis na latinskom posvećen rimskom Caru Trajanu na steni koja se nalazi iznad Đerdapske klisure desetak km uzvodno od Tekije. Postavljena je za vreme pohoda na Dačane, označava zаvršеtаk radova na izgradnji оbаlskоg putа od Beograda uz Dunav. Ovо је najnepristupačniji deo čitаvоg Тrајаnоvоg dunаvskоg putа- Via Traiana. Izgradnjom hidroelektrane Đerdap rimski put i most preko Dunava je potopljen. Tada je odlučeno da se Trajanova tabla izmesti i postavi u stenu 21,5 m iznad prvobitnog mesta. Danas je tabla vidljiva samo sa reke, a brodići voze za 10e po osobi, a vožnja je zaista divan doživljaj.

Kladovo

Kladovo je vrlo lepo uređen grad, sa odličnim šetalištem uz reku. Gradska plaža im je veoma lepa i uređena, pa je super letnja destinacija. Utiska sam da grad ima neverovatan turistički potencijal, ali ga ne koristi na najbolji mogući način. Najznačajniji spomenici, tvrđave Diana i Fetislam su bili prilično zarasli u korov i travu kad smo bili tamo s proleća. Čuli smo da je u planu ozbiljno uređenje ovih lokaliteta, pa se nadamo da će utisak biti mnogo bolji u budućnosti. Kad planirate put u Kladovo izdvojite i oko sat vremena za obilazak hidroelektrane „Đerdap I“. Treba se najaviti ranije Turističkoj organizaciji Opštine Kladovo i cena ulaznice je 300din.

Kad se spomene Kladovo moje tri prve asocijacije su.

Nekada čuveni kavijar od morune, koji je bio toliko kvalitetan i popularan da su ga služili na titaniku.
Locevi su bivši sprovodnici brodova od Gradišta ili Golupca do Kladova pored podvodnih stena, virova, brzaka i sprudova u vreme kad je plovidba tim delom Dunava bila prilično opasna.
Ada Kale je bilo ostrvo uzvodno od Kladova, koje nazivaju dunavska Atlantida. Izgradnjom hidrocentrale je celo potopljeno, a stanovnici su raseljeni. O ostrvu se i danas raspredaju silne legende.

Ukoliko se nađete u ovom kraju imajte na umu da su vodopad Blederje i prerasti Vratne u blizini, da je put do njih malko truckav i krivudav, ali vredi. Već sam otišla van Dunava, pa bih za sada završila ovu rutu.