Crna Gora 2017

Za drugo letovanje sa Sofijom biramo komšijsku Crnu Goru. Sofijina baka ide sa nama kako bismo mi mogli da završimo ronilački kurs. Nekoliko godina unazad svakog leta skoknemo na nedelju dana do Perasta. Tamo imamo fenomenalne gazde koji imaju smeštaj sa sobama iz kojih se vide ostrva Sveti Nikola i Gospa od Škrpjela i terasom sa pogledom „od milion dolara“. Kad pomislim na „skriveno mesto između planina i mora“ to je slika koju imam u glavi. Ovog puta zbog kursa idemo na Jaz, pa se smeštamo u Lastvi. U dolasku svraćamo u Perast na jutarnju kaficu i plivanje. Jutra u Perastu su posebno lepa. Tada nema previše ljudi, voda bude sasvim mirna, a okruženje besprekorno. Sofija se raduje kupanju. Odgledali smo vaterpolo utakmicu Srbije i Crne Gore i nakon toga odlučili da je vreme da idemo dalje.

Dođosmo na Jaz. Tamo smo se našli sa Ivanom iz Sveta ronjenja i dogovorili da odmah počnemo sa teorijom, a da prvi zaron imamo ujutru. Sofija i baka su se udobno smestile na plaži dok smo se mi upoznavali sa ronilačkom opremom i osnovnim pravilima ponašanja pod vodom. Narednih dva dana imamo po dva zarona dnevno sa obale i teoretske časove između zarona. Posle toga po planu su dani sa po 2 zarona sa čamca, kada se ide na ozbiljne dubine.

Kada završimo sa ronjenjem uvek zbrišemo sa Jaza negde u Bokokotorski zaliv. Kupamo se na plaži Verige, pa idemo u obilaske Kotora, Prčnja i Tivta. Svako od nabrojanih mesta je na svoj način predivno. Kotor je stari as, sa prelepim starim gradom i tvrđavom u ozbiljnom kršu. Prčanj je fino mestašce, mirnog duha i divnih pustih ponti. Tivat je dolaskom Porto Montenegra i sređivanjem Rive potpuno zablistao u novom ruhu, iako nam je možda najmanje zanimljiv, neosporno je da odlično izgleda.

Imali smo dan kada nije bilo za ronjenje, jer je bilo mnogo talasa, pa smo tog dana skoknuli do Svetog Stefana. Kupali smo se na gradskoj plaži pa prošetali kroz borovitu stazu do Kraljeve plaže. U povratku primećujemo divno dečje igralište, i puštamo Sofiju da uživa. Sofija i male Ruskinje nalaze zajednički jezik i odlično se zabavljaju.

Inače tokom dana Sofija i baka su imale sjajnu organizaciju na plaži. Baka joj je nosila klopicu, kupale su se dok nije jako sunce, spavala je u kolicima i igrala se sa decom u pesku. Popodne bismo uglavnom svi zajedno zujali. Imali smo dve slobodne večeri kada su Sofija i baka ostale u sobi, a mi bili do Kotora za svoju dušu i do Budve da se vidimo sa drugarima.

Zadnjeg dana smo imali polaganje teorijsko i praktično. Test smo super odradili (instruktor Bole je zaista sjajno objasnio sve oko signalizacije, opreme, zakone fizike i fiziologije). Testiranje u vodi se radi pred sam kraj zarona, na manjim dubinama. Sve je prošlo sasvim super. Uspešno smo uz pomoć sjajnih ljudi zakoračili u Svet ronjenja.

Rešili smo da se vratimo preko Lovćena i da svratimo u Cetinjski manastir i Rijeku Crnojevića. Posle vesele vožnje uz serpentine pravimo pauzu na vrhu. Okrepljujemo se uz lozu i višnju uživajuću u zadivljujućem pogledu na zaliv. Priroda je u ovom delu bila vrlo darežljiva. Svraćamo u Njeguše da se mama spusti Zip lajnom, sa 980m nadmorske visine i ludim pogledom na provaliju i zaliv. Zatim nastavljamo do Cetinjskog manastira. Imali smo sreće da prisustvujemo celivanju Ruke Svetog Jovana Krstitelja, čestica Časnog krsta i moštiju Svetog Petra Cetinjskog (P.P. Njegoš). Treba obići Cetinje, lepo je tamo.

Ostaje nam još Rijeka Crnojevića. U malom ušuskanom mestu pravimo predah u restoranu pored starog mosta. Stali smo uz sam put na mesto sa koga se pruža pogled na Rijeku Crnojevića i na Skadarsko jezero u daljini. Predn nama je jedan potpuno savršen prizor. Idealno za završetak ove letnje lagane priče.