Beijing, China
Na ovaj put smo krenuli nekoliko dana posle Sofijinog prvog rodjendana. To je bilo naše prvo interkontinentalno putovanje sa njom. Nismo bili sigurni u to šta nas čeka, ali smo verovali da mi to možemo. Mnogi ljudi su nas pitali da li smo normalni što vodimo Sofiju baš u Kinu. Zaključili smo da ljudi imaju mnogo pogrešnih predrasuda kada je ta zemlja u pitanju. Kina je jedna moderna, čista, uređena i veoma zanimljiva zemlja. Mi smo Kinu posetili i 2011 i znali smo šta treba videti u Pekingu. Ono što nismo znali je da je Peking za tih 6 godina napredovao na najneverovatniji način. Primera radi, 2011 je u Pekingu postojala samo 1/3 metro mreže u odnosu na danas. Zbog činjenice da ih je mnogo sve je uređeno do najsitnijeg detalja. Na svakih 20-30 metara ćete naći kantu za smeće, javni prevoz funkcioniše perfektno i nikad nismo čekali metro duže od 3 minuta. Upoznali smo slučajnog prolaznika čije ime je ponaški Zoran, koji govori dosta dobro srpski jezik, voli Srbiju i filmove kao što su Valter brani Sarajevo i Most. Peking je grad koji se munjevito menja i raste, ali jako ponosno čuva svoju istoriju. Kontrasti su potpuno neverovatni od Imperijalističkih gradjevina Ming i Qing kraljevstva, preko komunističkih masivnih gradjevina do modernih, futurističkih delova.
Sofija pravi prve korake još uvek uz pomoć nas po najlepšim mestima u Pekingu. Lokaciju Nebeskog hrama su odredili carski Feng Shui učitelji na mestu gde se spajaju Nebo i Zemlja, a sam hram je zamišljen kao spona između njih.
Letnja palata je ogroman carski kompleks hramova, parkova, jezera, paviljona i mostova. Jedan je od najlepših je primera kineske arhitekture. Teren je brdovit, pa smo morali da ostavimo kolica na ulazu i da nosamo Sofiju tokom celog obilaska. Ona je malo snimala okolinu, malo klopala i pomalo spavala. Sjajno dete.
Kineski zid je najveća građevina na svetu, čija dužina iznosi 8.851km. Tog dana smo zaboravili nosiljku, tako da smo malenicu nosali na ruke. Veliki zid je izgrađen na veoma nepristupačnim planinskim predelima, tako da obilazak zahteva malo kondicije. Obilazili smo sekciju Mutianyu.Do samog zida se dolazi na dva načina: prvi je da se popneš i spustiš žičarom, a drugi je da se popneš žičarom, a spustuš toboganom. Mi smo planirali drugu opciju, ali usled činjenice da smo zaboravili nosiljku, vratili smo se žičarom. Ipak nije bezbedno sa jako malim detetom na toliki tobogan bez nečega što će je sigurno i čvrsto držati uz nas. Penjati se po toj građevini je zaista poseban doživljaj. Kada smo prvi put bili u Kini obišli smo Badaling sekciju, koja je podjednako lepa ali prepuna turista. Mutianyu je mirniji deo, malo je manje strm i prijatniji za obilazak sa detetom. Imalo bi se o Pekingu još mnogo toga reći, ali toliko za ovaj put.
