Austrija Prvi maj 2017

Bliže se uskršnji i prvomajski praznici. Tim povodom podelili bismo sa vama naše lepo prošlogodišnje iskustvo. Moglo bi se reći da već tradicionalno prvomajske praznike provodimo na porodičnom putovanju. U odlasku svraćamo na kratko u Ptuj, sladak gradić u Sloveniji. Bilo je veoma rano, još nije ništa radilo, pa nastavljamo do Maribora. Tu pravimo manju pauzu, obilazimo centar, pijemo kaficu i nastavljamo dalje. Popodne je rezervisano za Grac. Šetamo po gradu, obilazimo zamak, jedemo kobasice, pijemo pivce. Grac nam se dopao. Vidi se da je studentski grad, puno je mladih po ulicama. Ipak je to grad u kome je studirao Nikola Tesla. Početak austrijske ture je sasvim solidan. Smeštaj nam je u Gosau, skijaškom centru 13km od Halštata. Tu smo našli neku divnu kućicu za nas sedmoro, mnogo povoljnije od bilo koje opcije u samom Halštatu.
Sledećeg jutra dolazimo u Halštat radno, jer moja tri najdraža muškarca na svetu, muž, tata i brat trče polumaratonsku trku oko jezera. Atmosfera pred trku je divna. To je događaj lokalnog karaktera, skoro svi trkači su Austrijanci. Svi su super raspoloženi. Vreme je za trku idealno, niska temperatura, sunčano i bez vetra. Tokom trajanja trke ženski deo ekipe tumara po gradiću. Upoznajemo preslatke uličice, divne drvene fasade, jezero, trg, crkvice, pekarice, restorane. Sve je potpuno bajkovito. Ovde stvarno vredi doći. Sofija je fino spavala dok nismo sele da popijemo kafu u prelepoj bašti uz vodu. Roditeljima je jasno da nije uvek realno da se sa detetom na putu na miru uživa u omiljenom jutarnjem napitku. Izlazimo malo van grada i nailazimo na savršeno igralište pored jezera. Svidelo nam se mesto jer je pogled fantastican, a mirno je, nema turista. Inače grad je jako mali, za kompletan obilazak je dovoljno pola sata. Završetak trke je na centralnom gradskom trgu. Kad smo procenile da momci uskoro završavaju, došle smo da ih dočekamo. Atmosfera je sjajna. Po celom trgu su stolovi i klupe, a sa desne strane su prodavci kobasica, hamburgera, piva i kolača. Polako pristižu trkači. Naši momci su oduševljeni trkom, pejzažima, ljudima. Sedamo ispred nekog izloga na trgu i stiže okrepa u vidu piva i kobasica. Volimo tu varijantu u ovim krajevima. Nekako je logična. Ceo dan tumaramo unaokolo. Nemamo neki plan, malo šetnjica, malo neko pivce i tako u krug. Najviše su nam se dopale kobasice koje zovu Bosna. Rekli su nam da nemaju veze sa pravim bosanskim kobasicama, ali su veoma ukusne. Predpostavljamo da se tako zovu jer u 90% kisoka koji ih prodaju rade Bosanci.
Narednog dana pravimo turu do Salzburga. Sam put do tamo je predivan. Prolazi se pored raznih jezera, a sve vreme se vide planinski vrhovi pod snegom. Austrija je idealna za sve moguće aktivnosti. Srećemo skijaše, bicikliste, planinare, penjače, kajakaše, trkače… Sviđa nam se ideja da sledeći put organizujemo neku akciju u ovim krajevima.

Salzburg je nekako divno ušuskan u predivan ambijent. Od mnogih dragih ljudi smo čuli da je mesto idealno i da bi tu mogli da žive. Često čujemo balkanske jezike na ulicama. Penjemo se na tvrđavu i zamak iznad grada. Dan je sunčan, topao za ovo doba godine. Mocartov grad zaista jeste poseban jer nije mnogo veliki, a mnogo toga lepog ima da se vidi, kako u samom centru, tako i u okolini. Naš favorit je tvrđava koja dominira iznad grada i ima odličan muzej. Pauziramo u restoranu Monchsberg 32 sa predivnim pogledom i vrlo zanimljivim eneterijerom. Opet nailazimo na naše, i konobari i veliko društvo za susednim stolom.

Sledeće nam je po planu da pređemo u Nemačku i obiđemo Orlovo gnezdo, Hitlerovu letnju rezidenciju. Dolazimo do podnožja, gde je turistički centar. Obaveštavaju nas da se predhodnog dana desila ozbiljna lavina i da je Orlovo gnezdo zatvoreno za posete do daljnjeg. Daju nam ideju da odemo do obližnjeg jezera Konigsee. Ispostavilo se da je lepo mesto za odmor. Imaju odlične poslastičarnice, sa vrhunskim sladoledima. Neki naš čovek nam je predložio manju turu do vidikovca sa koga puca pogled po jezeru i planinama. Predveče još malo šetamo kroz Hallstat.

Naredni dan nam je rezervisan za put preko planinskog prevoja Grossglockner. Dolazimo do početka puta i saznajemo da je put zatvoren zbog ogromnog neraščisćenog snega. Inače tog dana je trebalo da puste put i nadali smo se da ćemo među prvima u sezoni tuda proći. Morali smo okolnim putem do Lienza. Malo smo šetali po gradu i predveče otišli u smeštaj. Vlasnici kuće u kojoj smo odseli nam objašnjavaju da ima šanse da ujutru puste put. Oduševljeni smo. Posle doručka krećemo tim čuvenim putem. Vožnja ovuda je strašno popularana među bajkerima, leti. Početkom maja je potpuno sumanuto. Sneg je ogroman, sve se beli, samo poneki mrmot iskoči na put povremeno. Mnogi delovi su pod ozbiljnim ledom, tako treba biti oprezan. Kad smo došli do nekog vidikovca počela je snežna oluja. Umesto da se pentramo na vidikovac, što pri ovim uslovima nije bilo moguće, idemo put alpske planinske tradicionalne kafane. Sofiji su prezabavne preparirane životinjice. Mi klopamo pitu sa jabukama u vanila sosu. Zimska idila u sred maja. Dogovor je da ćemo ovde sigurno doći ponovo, nekog juna, jula.

Posle snežne avanture idemo put Slovenije. Idemo u kanjon Vintgar. Ovo je totalna suprotnoat od belog, zavejanog prepodneva. Sve se zeleni, cveta i buja oko nas. Kanjon je deo Nacionalnog parka Triglav. Reka Redovna divno, užurbano teče i useca se u stene koje su visoke i do 100m. Šetamo uskim stazama do vodopada Šum. Volimo kako nas ovakva mesta vrlo brzo napune energijom. Posle kanjona odlazimo do šarmantnog seoceta po imenu Radovljica. Svraćamo na kolačiće i kratku šetnju po centru. Predveče krećemo put Zagreba, gde za kraj svraćamo da se vidimo sa dragim rođacima i da klopamo. U zadnje vreme kad god prolazimo kroz ZG obavezno svraćamo u R&B food jer smo se zaljubili u njihova rebarca. Slasno završavamo ovo divno putešestvije.