Anavisos- idemo na more

Ovaj put je u startu specifičan za nas jer je organizovan od strane prodavnice Aksa i agencije Big Blue. Zvučalo je kao sjajan izazov za nas da učestvujemo u akciji po imenu Idemo na more i da podelimo naše utiske sa jednog porodičnog letovanja. U trenutku polaska ja sam već bila u 8. mesecu trudnoće. Aranžman je izgledao ovako: lokacija Anavisos, podatinska regija (Atika), 10 dana, avio prevoz, polupansion, hotel na plaži. Od trenutka poletanja do hotela nam je trebalo dva sata, sat i po leta, jako brzo smo prošli carinsku kontrolu i pokupili kofere i još dvadesetak minuta je trebalo do smeštaja. Nikad mi brže ni lakše nije protekao put do mora. Naravno da smo samo ostavili stvari u sobu, navukli kupaće, namackali kremu sa zaštitnim faktorom i sišli na plažu. Voda je topla i veoma čista. Uskačemo na kupanjac, a Sofiji treba svega 5 minuta da ukači da je na plaži dosta klinaca koji govore srpski jezik i da nađe drugare. Nakon što smo se izkupali, napravili dovoljno kula od peska i jedno 100 puta zakopali Sofijina stopala i šake, došlo je vreme da se spremimo za večeru. Klopa se u restoranu koji je uz bazen, sa pogledom na more i jedan od najsavršenijih zalazaka sunca.

Vrlo brzo shvatamo da je u pitanju mesto za ultimativni odmor. Dane pred nama provodićemo najčešće na relaciji soba, plaža, soba. Prija nam taj usporeni tempo, nekako smo se dovoljno naspavali i naodmarali već posle dva dana. Sofija je idealna, dok smo mi u vodi pliva sa nama, a kad izađemo ona sa novim drugarima “peca” ribice koficom. Popodnevnu dremku je obavljala na plaži, na ležaljkama. Malo smo se borili sa spavanjem, jer joj je sve bilo bitnije i zabavnije od toga, ali kad je doboljno izmore voda i jurcanje, posustajala bi.

Agencija Big Blue je treće večeri ponudila svojim gostima besplatan večernji izlet do Atine. Iskoristili smo priliku da organizovano odemo u Atinu i malo prozujimo po gradu. Stigli smo tamo oko pola 10, a vratili se oko ponoći. Vreme nas nije baš poslužilo, jer nije bilo daška vetra, a bilo je veoma vruće. Krenuli smo od Parlamenta i prošetali po Sintagmi i Plaki (starom delu grada gde su taverne, girosi, suvlaki i grčka muzika uživo). Jedino što nam je prijalo po toj vrućini bila je voda i sladoled. Naišli smo na neko mesto sa surovo dobrim sladoledom i tu se zakucali do povratka.

Drugi izlet smo napravili nakon par dana do rta Sunion. Od našeg hotela je išao autobus do samog lokaliteta, pa je bilo veoma jednostavno. Put do najjužnijeg dela Atike je predivan, jer se 90% vremena vozi uz samu obalu. Na zadnjoj stanici se izađe i tu je restoran, a odmah iznad Posejdonov hram. Nekada je belina dorskih stubova hrama bila jasan znak mornarima da su blizu kuće. Danas je jedan od najlepših vidikovaca ka plavetnilu Egejskog mora u ovom delu Grčke. O hramu postoji mnogo legendi, ali je najpoznatija ona o atinskom kralju Egeju. Egej je sa najviše tačke rta očekivao svog sina Tezeja, koji se vraćao sa Krita. Na brodu je ugledao crna jedra koja su bila znak da mu je sin ubijen od strane Minotaura (biće sa glavom bila i telom čoveka). Zbog toga se bacio sa litice i celo ovo more je dobilo naziv po njemu. Istina je bila da je Tezej ubio Minotaura i dokopao se dveju kraljevskih ćerki, ali je zaboravio da promeni jedra u belu boju i time izazvao ovaj nesporazum. Hram je prilično dobro očuvan. Pogled na okolinu je impozantan i stvarno vredi doći ovde. Posle šetnje oko hrama smo seli dole u restoran da se malo rashladimo i uživamo u pogledu na hram, liticu i morsku pučinu.

Treći izlet nam je bio dan u Atini. O ovom gradu može da se priča danima. Krenimo od legendi. Čuvena je ona o tome kako je grad dobio ime. Bogovi Posejdon i Atina su ze borili za mesto zaštitnika grada. Zevs je rekao da će pobediti obaj bog koji građanima podari lepši poklon. Posejdon je poklonio morsku vodu, a Atina drvo masline. Stanovništvo je presudilo u Atininu korist, a mesto borbe između Atine i Posejdona je hram Erehteijon na Akropolju. To je čuveni hram sa terasom karijatida, stubovima u obliku ženskih figura.


Mi smo čim smo stigli u Atinu otišli na Akropolj. Zahvaljujući trudničkom stomaku smo preskočili ogroman red za ulaznice. Imali smo mnogo sreće jer je duvao vetrić, pa pentranje nije bilo prenaporno iako je bio avgustovsko sunčan dan. Gužva je bila velika, kao i uvek. Sofija nije bila preterano zainteresovana za antičke amfiteatre i hramove. Zato smo morali da joj pričamo priče, kako bi pristala na šetnju. Pričali smo joj legende, jer na ovakvom mestu to jedino ima smisla. Priča o karijatidama joj je bila zabavna, pa ću je podeliti i sa vama. Na području današnje Turske postojala je država Karija. Kada su je Grci osvojili saznali su da tu žive žene neverovtne lepote. Pošto su bile robinje, odvodili su ih u Atinu i ženili ih. One su se zavetovale da neće Grcima rađati decu, da se sutra muškarci ne bi borili protiv svog naroda. Njihovi zaveti su ispoštovani, a kao uspomena na njihovu požrtvovanost i lepotu su nastale karijatide. Na hramu Erehteijon nedostaje jedna karijatida. Nju je početkom 19. veka škotski plemić Lord Eldžin. On je na šest brodova ukrcao gomilu antičkog nasleđa sa Akropolja, uključujući i karijatidu. Dva od šest brodova su potonula. Ono što je stiglo u Englesku se danas nalazi u Britanskom muzeju u Londonu. Grci i Brtitanci se i danas spore oko ovog nacionalnog blaga. Kažu da preostale karijatide noću kada duva vetar dozivaju svoju sestru.
Sa desne strane Erehteijona je čuveni Partenon, hram boginje Atine, najprepoznatljiviji simbol Atine i Grčke uopšte. Smatra se jednim od najznačajnijih spomenika na svetu. Kamenje gore je dosta klizavo, pa se preporučuje da se ne šeta baš u japankama i klizavoj obući. Ja nisam mogla da nosim patike po vrućini toga dana pa sam lagano u papučama uz pomoć muža koji je morao da brine i o Sofiji i o meni.
Zanimljivo je da je Akropolj najveći ponos Atine i da Partenon može da se vidi iz (skoro) svih delova Atine. Postoji čak i zakon po kome građevine ne smeju imati više od 9 spratova, kako nebi zasenili drevno sveto brdo. Posle ovog obilaska smo hteli da prošetamo po Plaki, ali je bilo već vruće, plus po Atini većina lokala radi dvokratno, pa od 14 do 17h Atinjani odmaraju. Iz tog razloga smo otišli u jedan restoran koji je od ranije Ivanu ostao u lepom sećanju. Zove se Edem i na samoj gradskoj plaži je (jednoj od mnogih). U pitanju je prava taverna sa belim drvenim stolicama, vinovom lozom na ulazu i plavim detaljima. Riba je sveža i divno spremljena. Posle klope smo se samo presvukli i bacili u more. Čitav koncept je skroz jednostavan, a predivan. Kad smo se pošteno isplivali vratili smo se na dezert. Dan nam je tako baš onako kako volimo. Predveče smo se vratili u hotel.

U blizini hotela smo našli jedan predivan plažni bar, Nisos, ispod koga je plaža sa tirkizno plavom vodom. Mesto je ušuškano i utiska smo da nije bilo stranaca, samo grci. Tamo smo voleli da odemo malo za promenu ambijenta povremeno. Odmah iza stene postoji i ronilački klub, što je Ivan iskoristio. Išao je na dva zarona do obližnjeg ostrva. Oduševila ga je profesionalnost ronilačkog centra i veoma raznolike i dramatične lokacije.

Sve u svemu ovo je bio jedan pravi odmor za nas. Zaista nam je deset dana van svakodnevnih dešavanja prijalo. Sofija je upoznala gomilu drugara, plivala sa nama sasvim ravnopravno i uživala u animacijama u hotelu (naša devojka Sara je zaista davala sve od sebe da zabavi klinčuriju). Mislim daje najvažnije što smo Sofiji posvetili svo vreme ovoga sveta i mnogo pričali o promenama koje dolaze. Proveli smo kvalitetno vreme zajedno i sjajno se pripremili za dolazak novog člana porodice.